« Čestitamo! | Main | Ana Ivanović »
Tik- tak, tik-tak, tik-tak i tako vrijeme polako prolazi. Nekada kada nam se nešto lijepo dešava želimo da to nikada ne prestane, da traje, traje i traje. Nažalost sve što ima početak ima i svoj kraj. Kasnije želimo da vratimo vrijeme da još više uživali u tome. Naravno postoje i one situacije za koje želimo da prođu što prije. Poslije kada to prođe, postoji mogućnost da se kajemo za nešto što nismo uradili tada kada se to desilo. Kajemo se zato što nismo bili hrabiji, pametniji i OPET bi željeli da vratimo vrijeme u te zle sekunde, minute, sate, samo da bi sebi dokazali da mi to možemo. Naravno kada bi koristili zdravu pamet nikada ne bi poželjeli da se vratimo u to loše doba, međutim neki nam đavo ne da mira. Mislimo da drugi misle o nama da smo kukavice, glupani i svašta nešta loše (možda i misle), ali lako je biti general poslije bitke.
Stariji obično žale za mladosti i lijepim trenucima i govore nama mlađima kako i šta da radimo da ne bi pravili neke glupe greške zbog kojih bismo se kasnije kajali. Naravno većini nas to uđe na jedno, a izađe na drugo uvo. Oni opet kažu:"Imaćeš se kada kajati i sjetićeš se ti mene kada sam ti ovo govorio, ali mene tada neće biti". Mi mislimo da treba da slušamo samo sebe, možda ponekad i starije, ali samo ponekad. Mislimo da smo samo mi u pravu. Ipak kada dođu odlučujući trenuci da nešto važno uradimo sjetimo se tih riječi koji su nam govorili stari, neko se sjeti na vrijeme, a neko nažalost kasno.
Kao što je govorio pokojni Patrijarh Pavle: “Vrijeme je ono što ima prošlost, ima budućnost i sadašnjost. Prošlosti u stvari nema - ona je bila. Budučnosti nema takodje - ona ce doći; a šta postoji? Postoji sadašnjost. Ali šta je sadašnjost? Dok sat ne otkuca tik-tak, to je budućnost, a kad otkuca, to je prošlost. Šta je dakle sadašnjost?”
Sadašnjost treba da cijenimo i poštujemo. Prošlost pa makar bila i loša ne trebamo zaboraviti, jer nam trebaju pouke iz nje, a budućnost je ogromna knjiga koja nije ispisana. Ko će je ispisati zavisi lično od nas. Da li ćemo biti sopstveni krojači svoje budućnosti ili ćemo se igrati na sreću pa kakva nam sudbina dođe. U pjesmi Nevernih beba "Tužna pesma" jedan stih kaže ovako:"Smejem se, a suze naviru, KURVA SUDBINA". Sudbina može biti dobra ili loša. Mi odlučujemo o njoj, sreća koju mnogi prizivaju utiče na sudbinu samo 10-15%, ali sreća se mora zaslužiti.
I sad da se vratim kratko na kraj prvog pasusa gdje sam napisao da je lako biti general poslije bitke. To stoji i jeste tako, ali mi odlučujemo kakve ćemo poteze povući i kada te poteze povlačimo treba da budemo svijesni da NE POSTOJI VREMENSKA MAŠINA i da nema povratka.
Zato u odlučujućim trenucima probajte spojiti glavu (pamet, savjete starijih) i srce(ljubav, želju, borbenost) u jedno i šta Vam oni kažu tako i uradite.
P.S. Možda je glupo ovo što pričam (pišem) ja koji ću uskoro napuniti tek 17 godina, ali ovo je moje mišljenje kako treba da se borimo za našu budućnost. Jer na nama svijet ostaje.
Komentari
Nismo ostavili ono što smo mogli tvojoj generaciji.
Nadam se da ćete biti pametniji i bolji od nas...
Iskustvo koje smo imali nije nas naučilo pameti, ponavljali smo greške.
Verujem u našu mladost, snagu, bolju budućnost kad vi preuzmete prave korake.
Ne odlazite... učinite nešto sa svojom zemljom...
I ja se nadam da ćemo biti pametniji i da ćemo ovu zemlju učiniti ljepšom i srećnom za svakog ko u njoj živi....
Ja od vas mlađih tražim ne da usvajate znanja već da ga otimate. Obrazovanje i pošten rad treba da bude nešto prema čemu se ravnamo.
pozdrav
| « | Januar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Januar 2011 [5]
